Sestri je pre 55 godina rekao: “Ne traži me”, a onda nestao bez traga: Sada se rasplela NEVEROVATNA ISTINA iza ovog slučaja i šokirala je celu Evropu

Neobičan slučaj dospeo je u italijanske medije, kada je prošle nedelje pored železničke stanice Porta Garibaldi pronađen leš 75-godišnjeg beskućnika Umberta Kintina Diaka. Nakon što je identifikovano o kome je reč, ispostavilo se da je reč o nesvakidašnjoj i bizarnoj životnoj priči.

ILUSTRACIJA/Beskućnici u Rimu
ILUSTRACIJA/Beskućnici u Rimu Foto: Profimedia

Njegovo telo je pronađeno među čaršavima i kartonima kod nekadašnje rampe za automobile. Pronašli su ga tehničari koji su radili na šinama, a slučaj su prijavili policiji. Istraga je ubrzo dovela do neverovatnog otkrića, piše “Corriere della sera”.

Naime, utvrđeno je da je Umberto bio u evidenciji nestalih čak 55 godina, te da je žive kao beksućnik, iako je imao sve uslove za normalan i dostojanstven život.

Naime, na njegovom bankovnom računu pronađeno je 100 hiljada evra, kao i 19 hiljada evra u deonicama. Imao je i nemačku penziju u iznosu od 750 evra, te je bio vlasnik dva kombija sa plaćenim osiguranjem. Imao je čak i kuću u rodnoj Kalabriji. Među njegovom odećom pronađena je koverta sa 1.235 evra. Sve to garantovalo mu je normalne uslove i drugačiju stvarnost, no on je izabrao život na marginama društva.

ILUSTRACIJA/Beskućnici u Rimu
ILUSTRACIJA/Beskućnici u Rimu Foto: Profimedia

Iz rodne Kalabrije otišao je kada je imao samo 17 godina, od kada mu se gubi svaki trag. Njegova starija sestra Kjarina kaže da su pokušavali da ga pronađu nakon što je pobegao od kuće, ali bezuspešno.

“Tražili smo ga, ali on nikad nije želeo da ga pronađemo”, istakla je.

Kako prenosi “Corriere della sera” Umberotva imovina pronađena je u poštanskom sandučiću međunarodne humanitrane organizacije Katoličke crkve “Caritas”. Volonteri ove organizacije ističu da su pokušavali da mu pomognu, ali tvrde da je patio od teškog psihičkog poremećaja.

loading...

“Nikad nije tražio novac, pa čak nije ni prihvatao hranu. Nekoliko puta je bio prijavljen socijalnoj službi, ali odbijao je svaku pomoć. Tužni smo zbog njegove smrti”, poručili su iz “Caritasa”.

Inače, njegova sestra ispričala je i da je posle godina i godina potrage jedino uspela da sazna da je Umberto nakon odlaska od kuće 1974. završio u Nemačkoj gde je radio na gradilištu. Kasnije je uspela da sazna i da je on u kontaktu sa “Caritasom” u Milanu, ali on nije želeo susret sa njom. Zamolio ju je da ga više ne traži.

“Shvatila sam da je on izabrao takav život, ali nismo nikad prestali da ga tražimo”, ispričala je Kjarina. .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *